Како играње глином подстиче креативност и психо-моторни развој детета?
У овој хипер-технолошкој ери, све уочљивија је недовољна укљученост деце у активности које подстичу креативност и моторички развој, игре у природи и са реалним предметима, далеко од виртуелних средина савремених електронских уређаја који, иако могу олакшати учење појединих појмова и вештина, пасивизују дечију радозналост и природну потребу да истражују свет око себе.
Деца су по природи врло маштовита и треба им обезбедити простор за слободну игру коју сами или уз помоћ одраслих могу осмислити, а која је богатија од оне коју јој нуде електронски уређаји. Многобројна истраживања указују на велики значај креативног изражавања кроз различите уметничке форме у раном дечијем развоју. Креативно експериментисање утиче како на унапређење дечије фине моторике и сензорних капацитета, тако и на стимулацију когнитивног (сазнајног) и емоционалног развоја, па су овакве активности изузетно препоручљиве и за децу са развојним тешкоћама, моторичким и/или интелектуалним.
Један од продуктивнијих начина креативног изражавања представља играње са неструктурисаним материјалима, као што је глина. Рад са глином, као природним материјалом са великом могућношћу обликовања и истраживања форме, боја и шара, у пракси се показао као изузетно користан за низ развојних елемената и способности деце као што су опажање, моторичке вештине, самопоуздање, вештине решавања проблема, дисциплина, истрајност. У моделовање глине укључене су многе фине моторичке радње: ваљање, стискање, тапкање, цепкање, утискивање, прављење шара... На овај начин дете развија мале и велике мишиће руку, као и способност визуо-моторне координације. Додатно, глина на многу децу делује терапеутски, у смислу да их смирује, омогућава да испоље своје емоције, мотивише их да истражују нове облике и дуго одржава њихову пажњу. Који су то квалитети који глину издвајају као корисно дидактичко средство? Првенствено је то њена флексибилност и велика респонзивност на додир и топлоту руку, као и могућност стварања тродимензионалних предмета, што изискује сложеније моторичко и когнитивно ангажовање. Њен пластични квалитет даје детету осећај контроле над процесом стварања, као и увид да се грешке могу исправити преобликовањем. Ово може имати благотворне ефекте на дечије самопоуздање и сазнање да није страшно правити грешке, јер се оне додатним напорима и променом дирекције могу исправити. Дете тако развија и своје сазнајне способности кроз учење различитих стратегија решавања проблема и кроз упознавање са различитим техникама израде и декорисања предмета.
Фокусирање на процес стварања редукује стрес и делује умирујуће, а безграничан број могућности обликовања неструктурисане масе развијају дететову иновативност и стваралачки дух. Неуролошка истраживања показују стимулативан ефекат уметничког изражавања на стварање нових синапси у мозгу у раном развоју детета и због тога је веома значајно укључити дете у креативне радионице већ на предшколском узрасту. Деца школског узраста такође могу имати низ бенефита од ангажовања у уметничким областима које их интересују, будући да школски курикулум не обезбеђује довољно креативних активности. Групне радионице, као оне које укључују рад са глином, су посебно значајне јер представљају леп начин дружења и опуштања од често напорног школског програма, а истовремено подстичу дететове психо-моторне процесе. А оно што се деци посебно допада је што имају могућност да направе шта год измаштају - играчку, украс, употребни предмет као нпр. шољу, или поклон за драгу особу.
Аутор: Јелена Матић, дипл. психолог