Грнчарство као занат полако изумире, заједно са њим термини и изрази које су га у стопу пратиле. Нема пуно текстова које можете пронаћи о керамици у Србији а да се не баве нама блиском временском периоду и често су посвећени керамици као уметности а тек по који занатлијама који су остали. Историјски извори од средњег века па до почетка двадесетог су ретки и непотпуни, а текстови често интерпретација аутора заснована на оно мало информација њему доступних. Нове технологије смењују старе а исто је и са изразима који се користе. Данас ћете ретко срести особу која зна шта су окарине, бардак, тестија, кондир.
Овом тематиком се неко ипак бавио, и то не само грнчаријом већ и многим другим ако погледате публикације које је написао. Његово име је проф. др. Голуб Јакшић. Бави се проучавањем српског језика, српске културне баштине и књижевности. Магистрирао је и дипломирао из области дијалекатске лексикографије и ономастике. Истражује углавном ономастику, народне говоре и културну прошлост Косова и Метохије, али и друге наше крајеве и области: Горњу Топлицу, Косаницу, Шумадију, Темнић, Неготинску Крајину, Браничево и тако даље. Објавио је више монографија и више од стотину научних и стручних радова.
Уз дозволу аутора овде можете прочитати његов научни рад на тему: Грнчарска лексика Подујева. Овај рад даће Вам савршен увид у то које су речи и изразе користили стари мајстории.
Грнчарска лексика Подујева
Предмет наших интересовања у овом раду јесте грнчарска лексика Подујева. Грађа је забележена у разговору са тада јединим Србином, грнчарем у подујевској чаршији. Провера и допуна забележеног материјала урађена је после рата 2003. године у Трстенику у којем је тада живео лончар Недељко са породицом, али је после одласка из Подујева пензи- онисан и више се није бавио овим пословима. Урађен је попис свих грнчарских назива. Начињен Речник испитиваних лексема. Сваки назив је дефинисан, граматички и акценатски обрађен. Извршена је и лексичко-семантичка анализа грнчарске лексике и терминологије.
Грнчарским занатом до пред крај прошлог века у вароши Подујеву на Лабу бавио се, колико је нама познато, једини лончар у том крају Недељко Величковић. Недељко Величковић је рођен у Пироту 1931. године, али су му се родитељи доселили у Подујево још док је био дете. У Подујеву је изучио грнчарски занат и тим послом се бавио све до пензионисања и одласка са Косова и Метохије и исељења на подручје централне Србије.
Грађу смо бележили у разговору са мајстор Недељком Величковићем и његовим сином Драганом Величковићем, који су нам до детаља говорили и објашњавали читав производни процес, од проналажења и копања одговарајуће сировине (земља и други материјали) до описа готових кухињских посуда и других грнчарских рукотворина. Наравно, имали смо и један упитник који нам је служио да нашег казивача подсетимо на неке грнчарске термине о којима смо обавештени из коришћене литертуре.
Године 1997. почели смо да прикупљамо испитивану лексику у разговору са тада јединим Србином, грнчарем у подујевској чаршији. Провера и допуна забележеног материјала урађена је после рата 2003. године у Трстенику у којем је тада живео лончар Недељко са породицом, али се после одласка из Подујева више није бавио овим пословима.
Регистровано је укупно 116 назива који су уазбучени у Речник грнчарских назива и термина који је саставни део овог рада. Међу одредницама осамнаест назива су сложене лексеме типа придев+именица: бела глина, жута глина, горњи точак, доња врата, доњи точак, горњи точак, земљани чунак, земљана цев, кадионица затворена, кадионица отворена, сирови судови, српска каленица, црвена глина, шиптарска каленица и само један назив типа именица+именица: варовник камен.
Међу простим лексемама највише је именица, регистровано 88 лексема, а у нашој грађи забележено је још седам глагола и само два придевска облика.
Лексемама и терминима страног порекла именовани су углавном грнчарски производи и њихови делови, али и прибор и алат који се користи приликом израде грнчарских производа.
Наравно, међу лексемама страног порекла преовладавају оријентализми (19 примера), а међу њима су најбројнији турцизми: ђувек, ђувечи, калуп, калник, оџак, сач, скела, табанче, тафче, тезга, тестија/тестиче, ћемер, ћуп/ћупче. Међутим, двочлана лексема земљани чунак, у значењу водоводна цев, персијског је порекла (Шкаљић, 1973, стр. 199), а лексема имзик је арапског порекла (Шкаљић, 1973, стр. 199).
Германског порекла су лексеме преузете из немачког (7 облика): плек, тацна, шерпа, шоља, шпаркасица, шпрингла, штуцна, а енглеског порекла је лексема налон. Латинског порекла су називи: вазна, минијум, грчког порекла: бокал, бокалче, а лексема глазура преузета је из француског лексикона.
Међу лексемама и терминима у вези са грнчарством регистрован је значајан број примера којих нема у Вуковом Рјечнику, Речнику Матице српске и у Речнику Глише Елезовића. Нема их наравно у облику, акценатском лику, или са значењем које поменута лексика има у српским говорима Подујева и околине.
Од укупно 115 назива који припадају испитиваној лексици, а које смо по азбучном реду, граматички и акценатски обрађене, уврстили у Речник грнчарских назива, 48 лексема нема у Вуковом Рјечнику. Примера ради навешћемо неке од њих: бочило, будуче, вазна, глазура, глеђ, глеђосање, глина, гута, ђувечи, имзик, каленче, калник, каната, копито, котлајка, маснач, минијум, налон, подгузница, разљевачи, тафче и друге. У шестотомном Речнику Матице српске и Матице хрватске нисмо пронашли четрдесет назива забележених у нашем материјалу типа: бочило, будуче, грне/грнићи, гута, ђувечи, енђеклија, имзик, калник, каната, копито, котлајка, маснач, налон, натруњит, петлић, подгузница, разљевачи, ручница, табанче, тафче, тестиче, чезије, шпрингла, штуцна. У Речнику Глише Елезовића није забележено шездесет лексема ове врсте: бокал, бокалче, будуче, вазна, ваљци, варовник, глазура, глеђ, глина, грне, жица, иловача, имзик, калуп, кецеља, копито, котлајка, маснач, минијум, налон, огледало, петлић, пиштаљка, плек, пумпица, разљевачи, ручница, свећњак, сводови, скела, судови, сушење, табанче, тафче, тацна, точак, чашица, чезије, шерпа, шоља, шопка, шпаркасица, штуцна и други.
На крају треба рећи и то да за именовање послова у грнчарству, као и за именовање грнчарског алата и грнчарских послова преовладава лексика словенског порекла. Од 115 регистрованих назива, 82 облика (70,6 %) је лексика која припада српском односно словенском лексичком фонду, а 33 облика (29, 31 %) су речи страног порекла.
РЕЧНИК
- бaчило - плочица за обликовање судова.
- бела глина - посебна врста глине којом се украшавају судови.
- бокал - посуда за воду која се користила обично за умивање.
- бокалче - мањи бокал.
- будуче - алатка за украшавање грнчарског посуђа.
- букова дрва - Букова су дрва најбоља, дрво које нема влагу.
- вазна - посуда за цвеће.
- ваљци - направа ваљкастог облика на старим машинама за млевење глине.
- варовник камен - врста камена кречњака који је копан у околини Подујева.
- врата - горња - вратанца на горњем делу, при врху грнчарске пећи, отвор који је служио да се пекара допуни још неким производом; - доња - главни отвор кроз који се пекара пуни сировим посуђем за печење.
- вретено - метално, а раније је прављено и од дрвета, грнчарско коло.
- глазура - сјај добијен глеђосањем.
- глеђ - смеса која се прави од олова или од минијума, којом се премазују судови ради заштите и лепоте .
- глеђосање - премазивање осушених производа глеђом. – Судови се некад глеђошу печени јер може лакше да издржу глеђосање.
- глина - врста земље која се употребљава у лончарству и керамици.
- горња врата - в. врата.
- горњи точак - в. точак.
- грлић - већи отвор кроз који се сипа течност у суд. - Гута за грлић од тестија.грне/грнићи - земљани лонац са рукохватом у којем је кувана храна. - Грнићи за огњиште.
- гута - количина глине издвојена из трупца умешена у облику лоптице која јепотербна да се направи један грнчарски производ`. – Све гуте су једнаке за исто суђе.
- доња врата - в. врата
- доњи точак - в. точак.
- дршка, држке - рукохват на разним грнчарским производима.
- ђувечи - шпорецки - мања овална посуда у којој се припремају мање количине хране.
- емђеклија - врста тестије.
- жица - челична жица која се нагори да омекне. Омота се на крајевима платном и служи да се посуда одсече, одвоји, са грнчарског кола. - Добра жица се огори па омекне.
- жута глина - посебна врста глине којом се украшавају судови. – Ка чај ка се умути то.
- затврдне свр. - Судови са дршкама се изнесу на сунце да се мало затврдну, да му се прими дршка.
- земљани чунак - в. чунак.
- земљани цев - Правили смо и земљани цев и за воду.
- зидни тањир - украсни предмет.
- ибрик - посуда за ракију и вино, кондир. - Има за воду и за ракију ибрик.
- иловача - врста глине која може да буде и песковита.
- имзик - отвор на ибрику за ракију. Оно што је сисак на тестијама.
- кадионица - земљана посуда која служи за кађење тамјаном. - затворена, кладионица са украсним отворима у облику крстића - отворена, обична, кадионица у облику шољице за кафу.
- кадионица затворена - в. кадионица.
- кадионица отворена - в. кадионица.
- каленица - земљана зделица из које се једе храна - српска - дубља је и ужа од шиптарских каленица - шиптарска - мања је и плића од обичних и изгледа као дубљи тањир.
- каленче - плитка посуда у којој се сервира течна или чорбаста храна.
- калник - равно и утабано место, јама у грнчарници, на којем се прерађује глина и чува блато.
- калуп - прави се од гипса и служи за прављење листова, цветова и других украса којима се украшавају грнчарски производи.
- камен - од млевеног камена помешаног са оловом прављена је глеђ.
- каната - исто што и тестија.
- катраница - посуда за катран који је употребљаван за подмазивање кола.
- кецеља - мајсторска радна кецеља начињена од каквог непромочивог материјала.
- копито - постоље на дну суда за који се суд држи приликом израде.
- котлајка - посуда са дршкама на обе стране, која се користила за ношење киселог млека.
- ложиште - простор испод доњих врата у којем се ложи ватра.
- Мајдан - микротопоним у близини Подујева, у близини некадашње циглане поред раскрснице од које се одваја пут за оближње село Лопаштицу.
- маснач - кожица за коначно премазивање и гланцање посуда.
- минијум - оловни оксид који се употребљава у грнчарству и лончарству.
- налон - фолија, најлон. – Ваљци се увију у налон.
- натруњит свр. - пепелом оштећени приликом печења већ изглеђосани судови.
- недопечен -ена -ено - супротно од препечено.
- нжеви - служе за чишћење ваљака. – Са нжеви чистимо ваљце.
- огледало - мали отвор, вратанца на грнчарској пећи, кроз која је могуће видети да ли су производи довољно пече и како тече процес печења грнчарских производа. - Мајстор направи огледало испред чунка.
- окарине - мали музички инструмент јајолика облика који је обично имао по три избушене рупице.
- оџак - отвор за дим, саставни део грнчарске пећи.
- паприца - удубљење у горњем камену који је покретан и служи за млевење глеђи.
- пекара - пећ у којој се пеку лончарски производи. - Печење траје и двајес сати у пекару.
- песак - Глина мора да има по могућству мало песка, мање пуца и лакше подноси сушење.
- пескуша - глина која у себи садржи више песка него што је то потребно.
- петлић - земљани петао, дечија играчка.
- пиштаљка - врста дечијих играчака.
- плек - парче плеха, обично од бакра, којим су глеђосане посуде.
- под - део пећи на којем се ређају посуде за печење.
- подгузница - столица на којој грнчар седи док ради за грнчарским колом. – Столица за лончара зове се подгузница.
- подложи свр. - Увече се положи да почне загревање.
- појилица - посуда за појење пилади.
- потакне свр. - Ујутру се потакне ватра и све више се додаје, на крај треба јак пламен.
- препечен -ена -ено - оно што је оштећено сувише дугим печењем или неконтролисано јаком ватром.
- пумпица - направа за украшавање грнчарије.
- разљевачи - посуде у којима се разливало млеко ради прављења кајмака. – Добро се продају разљевачи за млеко.
- рак - челична плоча на којој су кружно избушене рупице удаљене десетак милиметара једна од друге.
- ручница - полуга за покретање камена за млевење глеђа.
- саксија - земљана посуда за узгајање цвећа.
- сач - посуда за топљење олова.
- свећњак - једнокрака или вишекрака направа у коју се углављују свеће.
- сводови - део грнчарске пећи.
- секира - грнчарска алатка за сецкање оловних комадића који је тако припреман за топљење.
- сирови судови - непечени и несасушени производи.
- сисак - мањи отвор на тестији кроз који се празни посуда.
- скела - врста полице начињене од дрвета на којој се суше лончарски производи пре печења.
- смеље свр. - самлети, самеље. - Смеље се земља па се опет убива.
- српска каленица - в. каленица.
- суд/судови - општи назив за све грнчарске производе.
- сушење - Судови турим на сушење де нема млого ветра, у ладовину.
- сушионица - простор са скелама на којима се суше производи.
- табанче - тако се назива горњи грнчарски точак.
- тафче - омања посуда за кување пасуља или других варива обично на роштиљу.
- тацна - продаване у компету са кафеним шољицама.
- тезга - грнчарски сто, који је обично фиксиран за тло, тезга за којом грначари раде. – Трупац се тура на тезгу.
- тестија - посуда са рукохватом за ношење воде.
- тестиче - деминутив од тестија, мала тестија, за децу.
- точак - грнчарска направа, вретено, обично величине тридесетак сантиметара пречника на којој се обликују грнчарски производи - доњи - округла плоча на доњој страни вретена коју грнчар покреће ногом - горњи - горња радна плоча на којој се налази гута која се на строгом центру обликује у жељени предмет.
- трупци - умешена глина смотана у ролне, обликом подсећа на трупце.
- ћемер - сводови у грнчарској пекари.
- ћуп/ћупови - дубљи глинени производ који је могао бити различите величине и различите намене.
- ћупче - мали ћуп.
- убива се несвр. - Смеље се земља па се опет убива у трупце.
- ужилави свр. - вишеструко прекопавање расквашене глине – да се ужилави.
- ума - врста веома фине глине којом су жене прале косу. - Ума се ретко може нађе.
- црвена глина - посебна врста глине којом се украшавају грнчарски судови.
- црепуља - врста земљане тепсије.
- чашица - отвор на врху ибрика (грлић) који служи за пуњење посуде пићем.
- чезије - венци на средини суда, украси у облику избочине.
- чунак - водоводна цев, а некада су коришћени уместо садашњих лимених чункова и за одвод дима.
- шарање/шарање - украшавање грнчарских производа. – Са белу глину се шара.
- шерпа - прављене су као и лонци за кување на шпорету али су имале и поклопце.
- шиптарска каленица - в. каленица.
- шоља - омања посуда за испијање кафе.
- шопка - удубљење на врху суда (бокала) да не би вода подлизивала.
- шпаркасица - мале дечије касице за метални новац.
- шпорецки лонци - коришћени за припремање веће количине варива. - Кувало се у то сарма и купус.
- шпрингла - плочица слична бачилу, троугластог облика и служи за прављење копита.
- штуцна - направа за затварање отвора у зиду.
Текс преузет из: Зборник радова Филозофског факултета XLV(1)/2015
Аутор: Проф. др Голуб М. Јашовић